U susret obeležavanje 200 godina od rođenja Branka Radičevića u planu je da cela 2024. godina bude posvećena sećanju na jednog od najznačajnijih pesnika srpskog romantizma i to ne samo u Sremskim Karlovcima, već i u čitavoj Srbiji.
Branko Radičević rođen je 28. marta 1824. godine u Slavonskom Brodu, u porodici Todora i Ruže Radičević, ćerke bogatog vukovarskog trgovca Janka Mihajlovića, dan uoči svetog Aleksija, po kome je dobio kršteno ime, a umro je 1. jula 1853. godine u Beču. Školovao se u Zemunu gde se 1830. preselio se s porodicom, tamo završio pet razreda najpre srpske, a onda nemačke osnovne škole. Upisao je gimnaziju u Sremskim Karlovcima, a sedmi i osmi razred završio je Temišvaru. Posle gimnazije upisao je studije prava u Beču, ali je posle tri godine odustao. Beč je, ipak, bio ključno mesto za Radičevićev kasniji književni rad gde je bio deo kružoka srpske omladine koja se zanosila narodnim preporodom i reformom jezika koju je započeo Radičevićev lični prijatelj Vuk Stefanović Karadžić. Baš pod Karadžićevim uticajem, Radičević je svoju prvu zbirku pesama napisao na narodnom jeziku. Zbirka je objavljena u Beču 1847. godine, a njene pesme i danas se smatraju među najboljima koje je pesnik stvorio. Pre nego je objavio svoju prvu zbrku, Radičević je promenio svoje ime u Branko. Objava pesama na narodnom jeziku nije bila uobičajena za to vreme, ali je potpuno bila u duhu tadašnje romantičarske ideje.
U to vreme, u tadašnjoj Habsburškoj monarhiji događala se revolucija, pa je Radičević otišao uz Beča i živeo u Sremu, a onda i u Beogradu. Zbog revolucionarnih stavova, bio je proteran iz Beograda iz straha da ne počne da svojim idejama unosi nemir među beogradskom omladinom. Tada je Radičević oboleo od tuberkuloze. Iako se vratio na studij medicine, počeo je da se intenzivno bavi i poezijom. Inspirisan Vukovom reformom, počeo je piše epske pesme, pod uticajem narodnih pesama. Radičević je pisao i elegije, posebno pošto mu je porodicu pogodio niz smrtnih tragedija. Branko Radičević je umro 1853. godine u Beču, u 29. godini života. Posthumno mu je 1862. godine objavljena još jedna zbirka pesama, onih koje je napisao pred samu smrt. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u Stažilovo, mesto gđe je proveo dečaštvo i ranu mladost, a za koje je uvek želeo da mu bude poslednje počivalište. U čast i spomen ovog velikog romantičarskog pesnika dodeljuje se Brankova nagrada, priznanje za najbolju debitantsku zbirku pesama na srpskom jeziku autoru do 30. godine života. Ove godine biće prvi put uređena staza od Stražilova do Brankovog groba, za šta je Pokrajinska vlada izdvojila 45 miliona dinara. Organizacioni odbor za obeležavanje jubileja, u čijem radu učestvuju predstavnici republičkih i pokrajinskih institucija kulture, Matice srpske, Udruženja književnika Srbije, Brankovog kola i Vukove zadužbine, osnovan je 8. novembra 2023. godine. Članovi Odbora su: potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić, upravnik Biblioteke Matice srpske Selimir Radulović, upravnik Narodne biblioteke Srbije dr Vladimir Pištalo, predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković, predsednik Opštine Sremski Karlovci Aleksandar Stojkečić, direktor Karlovačke gimnazije Branko Stojkov, rektor Srpske pravoslavne bogoslovije Svetog Arsenija protojerej stavrofor Jovan Milanović, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” Nenad Šaponja, direktor „Brankovog kola” Nenad Grujičić i predsednik Skupštine Vukove zadužbine prof. dr Boško Suvajdžić.
Autor: Borka Golubović-Trebješanin
Izvor: Politika.rs