Koleginica Julija Fergin već osam nedelja ne puši. Od tada se, kaže, s njenim telom, ali i psihom, dogodilo mnogo toga lepog. A šta tačno, to joj je objasnio Tobijas Riter, ekspert za pitanja zavisnosti.
„Mama, umrećeš od pušenja!“ Što je moj sin češće bio zgrožen činjenicom da me vidi kako pušim, to sam ja samoj sebi sve manje mogla da opravdavam konzumiranje duvana. I zato sam prestala.
Poslednju cigaretu popušila sam pre dva meseca. Stručnjak za pitanja zavisnosti Tobijas Riter oduševljen je tim mojim potezom. On rukovodi specijalnom ambulantom za zavisnike od pušenja na klinici Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu. „Kad prestanete da pušite, vrlo brzo se u vašem životu događaju mnoge pozitivne stvari.“
Veoma brzo, veoma mnogo…
Već nakon osam sati organizam se mnogo bolje snabdeva kiseonikom, objašnjava Riter. Nakon samo dan-dva, mnogi ljudi su rekli da su im se „poboljšala“ čula mirisa i ukusa. Nakon dve nedelje, znatno se popravlja i funkcija pluća, što se naročito primeti prilikom bavljenja sportom. Ali ja sam kao pušač imala osećaj da sam u formi kao i sada, nakon prestanka pušenja.
„Može da se dogodi da imate češće napadaje kašljanja, nego što je to ranije bio slučaj“, kaže Riter. „Razlog za to su pluća, koja počinju da se čiste.“ A to „prolećno čišćenje“ traje oko mesec dana. „Osim toga, nakon meseca dana znatno je ojačan i imuni sistem.“
Ukoliko još mesec dana budem uspela da apstiniram, moći ću da se radujem i znatno boljem snu, kaže mi Riter. „Pušači tokom noći doživljavaju nikotinsku krizu. Zbog toga se doduše ne bude, ali spavaju mnogo nemirnije. Nakon tri meseca san se opet normalizuje.“
Pušačka iluzija
Jedan razlog za povratak u pušačke vode mogla bi da bude „pušačka iluzija“, zli psihološki trik nikotina. Psihička zavisnost veoma je jaka, naglašava Riter. I zato sam i ja naravno nasela na tu pušačku iluziju: godinama sam sebe uveravala da me pušenje smiruje, da mi smanjuje stres i nudi kratku pauzu.
„U stvarnosti, svaka cigareta povećava broj srčanih udara i čini vas nemirnijom“, kaže moj sagovornik. Činjenica da sam imala osećaj da me pušenje smiruje povezana je s tim da sam, nakon duže pauze bez cigarete, imala apstinentsku krizu i da je moje telo zahtevalo novi nikotin. „Cigareta vam dakle uzima nemir koji vi kao nepušač uopšte ne biste ni osećali.“
Želim da prestanem. Ali kako?
Nije lako prestati. Tobijas Riter zato svoje pacijente najpre umiruje tvrdnjom da je neuspeh sastavni deo procesa. „Kada mi pacijenti kažu da su već pet puta pokušali da prestanu s pušenjem, onda ja prvo odajem priznanje tim pokušajima. To daje naslutiti da je ta stvar za njih veoma važna.“
To može da se nauči poput vožnje biciklom, kaže. Padovi su sastavni deo, važno je opet ustati i ponovo pokušati. Osim toga, važno je signalizirati mozgu da se nešto promenilo. „Sednite ujutro na neku drugu stolicu nego inače. Popijte čaj umesto kafe. Biljku na Vašem radnom mestu stavite na neko drugo mesto.“ Tako može da se prevari Pavlovljev pas u glavi pušača.
Intuitivno sam dakle sve uradila kako treba! Umesto da pomeram nameštaj, ja sam iza sebe ostavila svoju svakodnevicu i na par dana otputovala kod najbolje prijateljice. U međuvremenu samo retko pomišljam na pušenje. Možda sam ja jedna od onih pet odsto koji „prežive“ prvu godinu nakon prestanka pušenja?
A ako to i ne bude slučaj, to ne mora automatski da bude povratak na staro, kaže Tobijas Riter. „Jedna cigareta je nesmotrenost. Tek od druge je to povratak pušenju.“