Državni sekretar ministarstva privrede Dragan Stevanović u večerašnjoj izjavi za Tanjug naglasio je da trenutna dešavanja u Istočnoj Evropi neće značajnije uticati na našu ekonomiju i privredu.
Srbija je konsolidovala svoju ekonomiju i finansije i sposobna je da odgovori na interne i eksterne izazove, pa i na one koje eventualno bude proizvodila ukrajinska kriza, izjavio je večeras državni sekretar Stevanović.
Stevanović je napomenuo da je ubeđen da nijedan investitor neće odlučiti da prestane sa investiranjem.
Naprotiv, pripremaju se novi ugovori i nova ulaganja i verujem da će se sve što smo na pocetku godine zacrtali kao plan i ostvariti i da ukrajinska kriza to neće porematiti“, rekao je Stevanović.
Stevanović je izneo podatak da je prošle godine potpisano oko 50 ugovora u vrednosti preko 600 miliona evra, ukupna vrednost podsticaja je oko 100 miliona evra, što je 17 odsto učešća u ovim investicionim ugovorima.
Prema njegovim rečima, najmanje 50 ugovora će biti potpisano i ove godine i imamo investitore sa svih „svetskih meridijana, od Kine, do SAD-a, iz Evrope“ i da to mnogo govori o poslovnoj slici naše zemlje.
Vrednosti investicije bi ove godine bila između 700 i 800 miliona evra ,a nivo podsticaja isti kao prethodne godine, time ćemo između 6.000 i 8.000 novih radnih mesta obezbediti kroz ove ugovore i za nas je to jako vazno, hrabro idemo napred, možemo da podržimo sve njih koji dolaze i menjamo apsolutno privrednu sliku Srbije.
Govoreći o atrativnosti područja koji je primamljiviji investitorima, Državni sekretar je saopštio da su zahtevi različiti i da je „nekome bolje nerazvijeno područje radi više podsticaja, nekima razvijenija saobraćajna infrastruktura“. Srbija je interesantna u svim svojim područjima i okruzima i da je na nama da smanjimo razlike ukoliko ih ima i da celu teritoriju učinimo atraktivnom i interesantnom za investitore i da je važno da sad ni jug Srbije ne zaostaje za ostalim delovima naše zemlje“, rekao je Stevanović i u tom pravcu najavio otpočinjanje poslovanja nemačke kompanije „Haiks“ u Vranju.
Stevanović je govorio i o „Petohemiji“ i „Institutu Jaroslav Černi“.
Za Srbiju je važno da Petrohemija bude dokapitalizovana sa 150 miliona evra od strane Nis-a, da se obezbedi postrojenje za proizvodnju polipropilena od 40 hiljada tona na godišnjem nivou. Već sada imamo naznake da će investitor uložiti i obezbediti postrojenje kapaciteta od 200 hiljada na godišnjem nivou i to je ono što garantuje izvesnost Petrohemije i optimalnog broja radnih mesta.
Kada je govorio o „Institutu Jarosalav Černi“, Stevanović je podsetio da je tom preduzeću bio potreban privatni partner kako bi adekvatno nastavilo sa svojim poslovanjem i zadržalo kvalitetne, kvalifikovane radnike koji su godinama odlazili iz tog preduzeća.
O podsticajnim sredstvima za otpočinjanje novog biznisa Stevanović je govorio da su Javni pozivi u toku i da će trajati do kraja godine, da se sprovode zajedno sa Fondom za razvoj kao i da je opredeljeno oko 600 miliona dinara za realizaciju Programa za bespovratna sredstava, dok će ostalo biti krediti Fonda za Razvoj. Program razvojni, Program za početnike u biznisu tzv. Start up program i za žene preduzetnice i mlade preduzetnike do 35 godina.
Stevanović je pored ova tri programa najavio podsticaj za mala i srednja preduzeća – Program opreme za koji će se Javni poziv raspisati od aprila meseca.
On uvek kreće s kraja prvog kvartala jer se najpre sprovodi izbor banaka sa kojim će ministarstvo privrede sprovoditi zajedno ovaj program i za koji je najveći deo sredstava opredeljen – milijardu i 900 miliona dinara, ali praksa pokazuje da je on najefikasniji, najpristupačniji korisnicima i očekujemo da ćemo njega da realizujemo za dva, dva i po meseca.
Državni sekretar je govorio i o trenutnoj isplati i realizaciji prošlogodišnjih ugovora.
Ono što je u ovom trenutku važno za sektor malih i srednjih preduzeća je da su se stekli uslovi za isplatu Kovid kredita, tj ugovori (njih preko 3.000) koji su bili potpisani u prethodnoj godini. Reč je o aranžmanu koji se sprovodi zajedno sa Evropskom investicionom bankom, da je vrednost 200 miliona evra, od toga 100 miliona će otići na obrtna sredstava i ljudi koji su ispunili uslove počeće da dobijaju novac. Drugi deo novca će se realizovati kroz investicioni program gde ćemo pokušati da se približimo sektoru malih i srednjih preduzeća koji će pod povoljnim uslovima moći da povuku kredite ročnosti od 6 do 12 godina i da su dominantene prerađivačke i proizvođačke delatnosti“, zaključio je Stevanović.
Foto: Privreda.gov.rs