Neki ljudi su neprimetni, a neki upečatljivi i “magnetski” privlačni. Ličnost je u najvećoj meri izvan kontrole volje, ali se delimično može usvojiti i vežbom. Ako vas je neko zadivio, dobro razmislite je li to zaslužio temeljnim vrednostima ili vas je samo zaveo šarmom i rečitošću.
Nobelovac Richard Feynman je toliko bio oduševljen svemirom i astronomijom da je svojom ljubavlju zarazio sve koji su slušali njegova predavanja. Potaknuti njegovom veštom uporedbom svakodnevnog govora u objašnjavanju složenih pojmova, milijoni su se okrenuli proučavanju disciplina koje je Feynman promovisao.
“Energija koju je isijavao je ulivala ljudima želju da do kraja života proučavaju teorijsku fiziku pa i ako prethodno nisu imali pojma o njoj”, rekla je psihološkinja Kay Redfield Jamison u intervjuu za reviju “Psychology Today”. Feynman jedan od malobrojnih ljudi koji su, po oceni okoline, posedovali kvalitet zvan “harizma”.
U svetu vlada visok stepen saglasnosti oko toga ko je harizmatičan. Na svetskoj sceni su to bili (ili jesu) John F. Kennedy, Bill Clinton, Barack Obama, Mahatma Gandhi, Martin Luther King, Nelson Mandela, Humphrey Bogart, Oprah Winfrey,…
Uz sve razlike u poreklu, obrazovanju i zanimanju, sve nabrojene ljude vezuje sposobnost privlačenja pažnje, izazivanja divljenja i širenja uticaja. U nedostatku preciznijeg izraza, za harizmatičnog pojedinca kaže se da ima “ono nešto”. Francuzi imaju sličan izraz, koji glasi “ne znam šta” (je ne sais quoi), a Englezi koriste termin “X factor”.
Reč harizma dolazi od grčke reči “charis”, što znači milost, jer je sveopšti dojam da su ljudi koji je poseduju obdareni svojevrsnom milošću. Sociolog Max Weber definisao je harizmu kao “kvalitet kojom se pojedinac izdvaja od običnih ljudi i koja navodi okolinu na uverenje da poseduje natprirodne, nadljudske ili barem izvanredne moći.”
Brojna istraživanja su utvrdila da ljudi zaista “padaju” na harizmatične pojedince te da su skloni da im “progledaju kroz prste”, da im povlađuju, kupuju od njih, slede ih pa i glasaju za njih. Na izborima narod ima priliku da na vlast dovede one pojedince ili stranke koji će najbolje zastupati njihove interese, ali često biraju one koji imaju najviše “onog nečeg” ili “X faktora”. Istraživanja su pokazala da političarev izgled i nastup imaju veliki uticaj na ishod izbora, nezavisno od izbornog programa.
Zbog ljudske podložnosti površnim “specijalnim efektima”, povremeno nepošteni, ali šarmantni i privlačni pojedinci uspevaju pokrenuti narodne mase i na izborima skupe dovoljno glasova da preuzmu vlast.
Dakle, ako vas je neko zadivio, dobro razmislite je li to zaslužio temeljnim vrednostima ili vas je samo zaveo šarmom i rečitošću.
Ličnost nije ograničena na globalno poznate i slavne ljude – postoje i lokalni harizmatici. Većina nas ima nekog harizmatičnog prijatelja, kojeg prepoznajemo po tome što osvetli i ugreje prostoriju u koju uđe. Harizmatični pojedinci “iz susedstva” uspevaju pomoći ljudima da se osete bolje i ugodnije u svojoj koži. Obratno – neki slavni ljudi lično nisu harizmatični, ali ih javnost tako doživljava jer su stalno prisutni u medijima i po pravilu imućni. Kad obožavatelj sretne takvu, neharizmatičnu osobu uživo, postoji mogućnost da se razočara i zaključi da ta osoba nije “ništa posebno”.
Glavna obeležja harizme
Harizmatični su uglavnom svesni svog snažnog uticaja na okolinu. Britanski psiholog i pisac prof. Richard Wiseman je proučio dve stotine učesnika državnog takmičenja “FameLab”.
Učesnici koji su skupili najviše bodova na testu u kom su upitani koliko uspešno prenose svoje emocije na okolinu postigli su i najbolji rezultat u osvajanju žirija svojom ličnošću.
Naučnici poput Wisemana tvrde da su otkrili najvažnija obeležja harizme. Dok je ovaj kvalitet teško definisati na svačije zadovoljstvo, lako ju je raščlaniti na sastavne faktore.
Prema Wisemanu, harizmatičan pojedinac ima tri bitne karakteristike:
- snagu emocija
- zaraznost emocija
- otpornost na tuđe emocionalne uticaje
“Kad ugledate čoveka koji poseduje harizmu, već i nesvesno oponašate njegove geste i izraze lica. Na primer, redovno ćemo uzvratiti osmeh harizmatičnoj osobi koja nam se nasmeši”, ocrtava Wiseman zarazni kvalitet emocija harizmatičnih osoba.
Drugi psiholozi obeležjima koje navodi Wiseman dodaju potpunu uverenost u vlastitu vrednost i važnost, veliku psihofizičku energiju i visoku toleranciju na stres.
Harizmatici su toliko snažno uvereni u svoju posebnost da to uverenje prenose i na okolinu.
Velika energija im omogućuje da uporno i dugoročno rade na ostvarenju ciljeva, a tolerancija na stres im pomaže da se upuštaju u riskantne poduhvate uprkos opasnostima i preprekama. Psiholog Ronald E. Riggio, koji 30 godina proučava harizmatičnost, smatra da su govorničke veštine, optimizam i pozitivnost takođe sastavni delovi harizme.
Velike političke vođe se u govorničkim nastupima često služe slikovitim izražavanjem, poput Martina Luthera Kinga i njegovog “I have a dream” u govoru o jednakosti rasa. Jedno istraživanje je pokazalo da su američki predsednici koje su ispitanici u anketama ocenili harizmatičnim – Abraham Lincoln, Franklin Roosevelt i Ronald Reagan – u govorima su koristili dvostruko više slikovitih izraza nego njihove manje upečatljive predsedničke kolege, konkretno Herbert Hoover i Warren Harding.
Riggio je u jednom eseju ustvrdio da se harizma može svesti na niz emocionalnih i društvenih veština, koje omogućuju harizmatičnom pojedincu da snažno utiče na tuđe emocije. Prema Riggu, harizmatik mora posedovati izražajnost, pronicljivost i kontrolu i na emocionalnom i na društvenom planu.
Emocionalna izražajnost je sposobnost spontanog i iskrenog iskazivanja osećaja – ili barem uverljivo stvaranje takvog utiska. Zahvaljujući toj sposobnosti harizmatici prenose na okolinu svoja osećanje i raspoloženja. Uobičajeno je da izražavaju pozitivne emocije, ali mogu i razdražiti okolinu ako su sami uzrujani i ljuti.
Emocionalna pronicljivost je sposobnost uočavanja tuđih duševnih stanja i prikladnog optimalnog reagovanja na tuđe emocionalne potrebe. Harizmatici su slavni po tome što ispravno “pogađaju” što njihova okolina oseća i želi te joj onda to i većinom daju, uspostavljajući vrlo čvrste emocionalne spone sa svojom publikom. No, oprez – emocionalna pronicljivost nije isto što i osećajnost ili ranjivost. Harizmatični pojedinac mora imati “radar” za očitavanje i prepoznavanje tuđih emocija da bi im mogao udovoljiti, ali ne mora i sam proživeti te iste emocije.
Emocionalna kontrola dopušta harizmaticima da prilagođavaju i doziraju svoj emocionalni izražaj – da prema potrebi aktiviraju svoj šarm, oduševljenje ili gnev. Svojstveno im je zadržavanje pribranosti u stresnim situacijama, čime pokazuju da su iznad problema i da vladaju situacijom. Društvena izražajnost je veština verbalnog ophođenja i sposobnost uvođenja drugih u komunikaciju. Reči harizmatika su pune energije, što takve osobe čini zanimljivim i uverljivim govornicima i sagovornicima.
Društvena pronicljivost je sposobnost čitanja i tumačenja društvenih situacija. Harizmatik pažljivo sluša, ili barem ostavlja dojam da pažljivo sluša. Mnogi od onih koji su se susreli s harizmaticima kažu da su imali osećaj da im se on u potpunosti posvetio i pružio im osećaj da su jedini na svetu. Konačno, društvena kontrola omogućuje harizmatiku igrati različite uloge i uklopiti se u bilo koju okolinu.
Većina nas poseduje neka ili sva svojstva harizme, ali ne u dovoljnoj meri da bismo uspeli snažno delovati na okolinu. Kod harizmatika su sve navedene sposobnosti razvijene i uravnotežene.
Pojedinac kod kojeg one nisu podjednako naglašene manje je uspešan u ophođenju s okolinom. Na primer, ko ima snažnu emocionalnu izražajnost, ali slabu emocionalnu kontrolu, bit će okolini “teško svarljiv”, kao previše začinjeno jelo.
Rađamo li se harizmatični?
Staro je pitanje kako nastaju harizmatični ljudi – rađaju li se s harizmom ili je stiču tokom života? Novija istraživanja tvrde da je deo harizmatičnosti urođen, dok se ostatak formira odgojem, obrazovanjem i drugim iskustvima. Iako malo ko u detinjstvu ima uticaj na vlastiti odgoj i obrazovanje, psiholozi tvrde da se neki aspekti harizme mogu steći, povećati i isklesati i u poznim godinama.
Zato, nemojte očajavati ako zasad nemate harizmatični uticaj pri prenošenju svojih ideja. Profesor Wiseman tvrdi da je uz pomoć treninga moguće steći 50 posto harizmatičnih osobina, preciznije onih koja su vezana uz držanje, slušanje, izražavanje, postavljanje pitanja i prenošenje ideja. Ovim postupcima možete jako promeniti način na koji vas okolina doživljava.
Ozren Podnar
Izvor: lovesensa.rs