Ankete pokazuju da je sve više tinejdžera i mladih koji su usamljeni, čak i usamljeniji nego stariji odrasli ljudi. Ovo deluje besmisleno kada se ima u vidu da mladi ljudi, školujući se, provode vreme sa vršnjacima, bave se sportom i provode vreme sa porodicom i prijateljima.
Ipak, anketa koju je nedavno sproveo BBC pokazuje da je četvoro od desetoro mladih ljudi u Britaniji starosti između 16 i 24 godina usamljeno i da svoje stanje opisuju kao: osećanje neshvaćenosti i tuge, patnje zbog straha od propuštanja stvari, odsustvo nekoga sa kim bi mogli da razgovaraju i osećaj odvojenosti od ostatka sveta.
Ono što posebno zabrinjava je to što istraživanja pokazuju da postoje medicinske i psihološke posledice osećaja usamljenosti, kao što su:
– Emocionalne posledice: depresija i povećanje rizika za suicid.
– Loše spavanje i posledice deprivacije sna: kognitivno pogoršanje, nepažnja, emocionalno otupljivanje, smanjena produktivnost.
– Nesposobnost za samoregulaciju: emocionalno prejedanje, preterano ispijanje alkohola ili druga zloupotreba supstanci (što se sve koristi kako bi se ublažilo nepodnošljivo osećanje izkovanosti). Ovo ima medicinske posledice poput gojaznosti, visokog holesterola, poznatih posledica korišćenja duvana (na primer, visok krvni pritisak, povećani rizik za kancer…) i mogućnost razvijanja zavisnosti.
– Veći rizik za razvoj medicinskih problema: problema sa imunološkim sistemom i pojava infekcija i upalnih stanja.
Šta izaziva usamljenost mladih ljudi?
Medicinska i psihološka literatura navode tri uzroka usamljenosti, bez obzira na godine.
– Gubitak voljene osobe ili nekog za koga je pojedinac snažno vezan: smrt ili raskid, gubitak posla, napuštanje zajednice (poput srednje škole, fakulteta, posla ili vojske) – sve su ovo gubici za pojedinca.
– Osećanje isključenosti do strane drugih: vršnjaka, porodice ili zajednice. Ovo rađa osećanje niskog samopouzdanja, doživljaja smanjene lične vrednosti ili osećanje odsustva prihvtanja od strane drugih.
– Doživljaj usamljenosti. Ovaj uzrok je naročito važno pomenuti, jer usamljenost ne znači isto što i biti sam. Usamljenost je osećanje samoće čak i kada su drugi ljudi prisutni. Usamljenost je percipirano, individualno iskustvo koje podrazumeva doživljaj otuđenosti i izolacije.
Tinejdžeri i mladi odrasli ljudi možda predstavljaju vulnerabilnu grupu, zbog tipičnog razvojnog puta pojedinca. Ovo životno doba je period građenja osećaja identiteta i otkrivanja ko smo kao pojedinci i koje je naše mesto u svetu. Ovo je obično stresan i zbunjujući period života, često ispunjen dramom i gubitkom ili promenama u vezama sa drugima.
Mladi ljudi nisu razvili veštine kopinga koje bi im omogućile nošenje sa izazovnim situacijama, poput tolerisanja osećanja izolovanosti. Njihovi mozgovi se nisu razvili dovoljno da umanje snagu emocija – oni još uvek ne mogu da koriste svoje više, racionalne sposobnosti da regulišu svoja osećanja, reakcije i impulse.
S druge strane, BBC je otkrio da se kod usamljenih tinejdžera uvećava empatija. Dakle, osećaj usamljenosti može razviti povećanu sposobnost da se pojedinac „stavi u tuđe cipele“.
Psihoverzum.com